POGLED NA SAVUDRIJSKU VALU
Kako su Slovenci u 3,5 litre mora napravili luku Koper, a Hrvati u svojoj raskoši stečaj

Iva Ušćumlić, književnica

Prije 15-ak godina bila sam prvi i jedini put u Savudrijskoj vali. Došla, vidjela plićak od uvale koji izgleda kao talijanski disko u 8 ujutro, samo na plaži i gdje vidiš s jedne na drugu obalu. Pitam frendicu koja me dovela jel to to, mislim jel to ta uvala oko koje se svadimo sa Slovencima, i veli ona da je. I ne vjerujem, mislim, toliko žuči radi ružne male uvale, boli me džon, nek je nose.

I okej, sad su dobili komad te uvale i dobili su izlaz na otvoreno more i da, podlo je što nisu istu retoriku “kme kme mi bi bili pomorska zemlja” primijenili na Italiju pa njih mučili s koridorima, junctionima i dimnjacima, ali eto, šta je tu je, kome je suđeno da bude jeben, tome i vjetar haljinu diže. I fora je cimati Slovence jer imaju dva olimpijska bazena mora i kao bili bi pomorska zemlja hojlarija hojlala, isto ko što smo mi zabrijali biti skijaška velenacija jer nam se posrećila kombinacija gena Janice i Ivice koji bi vjerojatno bili i vrhunski koturaljkaši da im otac nije Gips, nego kajjaznam, netko normalniji. E ali ti Slovenci su od svoje tri i po litre mora napravili luku Koper.

Podlo je od Slovenaca što nisu mučili Italiju s onim “kme, kme, mi bi bili pomorska zemlja…”, ali mora im se priznati da s onim što imaju znaju upravljati

Dakle, imaš toliko mora da se fajtaš za jednu plitku, dosadnu uvalu i za dimnjak do otvorenog mora koji je takav da se dve krstarice ne mogu mimoić, dok istovremeno mi imamo otoke, i par somova kilometara obale i luku Rijeka i luku Ploče i luku Split i sto svega imamo, i Rijeka ima taj povijesni položaj od geostrateške važnosti, ali Slovenci u tom svom ničem naprave Izolu i luku Koper i odu sedamnaest koraka naprijed, dok mi imamo slavnu povijest tih svojih luka i tri milijuna problema koje ni dvajsedam Nobelovaca ne bi znalo riješiti.  I to je zapravo sve šta treba znati o Hrvatskoj i ako se pitate zakaj nam je tak kak je i kad će biti bolje – neće nikad.

DJEDOVINA, KONCESIJE, KRIMOSI…

Bar ne dok, kao na Susku onomad, ne dovedemo jedno 4 milijuna stranaca i potpuno ne ispretumbamo taj genom, ali bojim se da je to naše “ne može se” toliko ukorijenjeno u ovo podneblje da bi i ti stranci razvili hrvatski #nemrem PTSP. Ono, nekom čudnom igrom sudbine najinertniji i najpasivniji narod na svijetu završi u zemlji koja ima more, izvore vode, preplodnu ravnicu, planine, kaj god moš smislit, mi imamo, ali jedino kaj znamo je naganjati loptu u nekom od sportova i žugat u birtiji da se nemre. Dakle da ponovimo: Slovenci u svojih tri i po metra obale naprave Koper. Mi u svojih par somova obale napravimo stečaj i iseljavanje i potop sveg normalnog.

Ono, nekom čudnom igrom sudbine najinertniji i najpasivniji narod na svijetu završi u zemlji koja ima more, izvore vode, preplodnu ravnicu, planine, kaj god moš smislit, mi imamo, ali jedino kaj znamo je naganjati loptu u nekom od sportova i žugat u birtiji da se nemre…

I sad je pas mater Slovencima i otimanje djedovine, i meni je dosta problematično zamisliti da je tih par kilometara djedovina, ali ajde, svakom njegovo veselje pa si misli čovjek, dići će dreku ljudi kad se ta djedovina počne otimati i davati u koncesiju nekakvim krimosima, ali ništa dragi moji, stativa. Lijepo dječica u Saboru dignu ručice za zakon koji jedino kaj još nismo strajbali od silne sposobnosti – dakle, naše more, prirodu, zrak, vodu (da, IZVORE PITKE VODE) – porazdijeli bez ikakve kontrole i nadzora nekakvim krimosima kojima je lakše zapamtit JMBG, OIB i rodoslovno stablo, nego sve svinjarije koje su napravili. I na to OBIĆAN MALI ĆOVIJEK slegne ramenima jer šta se tu može i opet glasa za HDZ ili SDP ili HNS ili kog već smo sposobni uvest u Sabor da eto, donosi briljantne odluke. I jednako šizofrena zemlja slegne ramenima kad ekipa podigne cijene autocesta usred sezone, jer im se može, i popizde na ekipu koja protiv toga piše jer DA ŠTA NAS TRAČAJU STRANCIMA i DA ŠTA ĆEMO AKO NEMAMO TURIZAM. Ne znam, šta druge zemlje rade, šta Španjolska radi, šta Slovenija nesretna radi, šta Francuska radi, kako oni jadni preživljavaju ako nemaju turizam.

Kolika se buka digla da nam Slovenci kradu djedovinu, čovjek bi pomislio da će svi na noge zbog Zakona o koncesijama. Ali, ništa od toga…

BETONIRANJE PREDIVNE ZEMLJE KOJU NISMO ZASLUŽILI

I taj turizam, najradije bih da ne postoji ni u naznakama, samo da u ime Svetog Turizma prestanemo glodati i uništavati i betonirati tu predivnu zemlju koju fakat ne zaslužujemo. Jer evo, čitam sad divan tekst o Plitvičkim jezerima i o tome kako eto, zli ljudi ne daju da se Plitvice preizgrade, iako već jesu, i da šta rade problem šta se septičke jame prazne u jezera, ko da će im nešto bit. Guglajte, čitajte, ne mogu se više nervirati na tu temu, Plitvice su eto, mjesto na kojem je sasvim okej ziđat apartmane i puštat govna da putaju po sedri i šta mi ko može kad imam svog čovjeka u općini ili di već.

Ma bitno da se ništa ne može, sve je problem, zeznuo nas je sustav, EU, NATO, Slovenija, Srbija, Mađarska, svi imaju nešto protiv nas, evo i Merkelica sad po novome ispada vjekovni mrzitelj sveg hrvatskog. Nemrem, evo nemrem…