Bosiljka Skorup, žena 50 + nešto sitno

Jučer u samoposluzi guram kolica, biram po policama i… u jednom momentu, krenem u rikverc i… nagazim jednog starijeg frajera.

Okrenem se i onako sva prestravljena velim: “Oh, oprostite!” Očekujem uobičajenu reakciju, kao nema veze, nije važno, svakome se dogodi… No, ovaj frajer me gleda sleđenim pogledom, tako hladnim da pomislih zveknut će me. Taj izostanak gospoštine me nekako, onako baš razljuti. I ne da mi vrag mira pa mu velim: „Rekla sam vam oprostite, što bi’ još morala napraviti?!”

Frajer uzima dah, odgovorit će nešto, a ja – petama vjetra. Opet mi vrag ne da mira, nego onako iznervirana velim: “O ljuuudi, konj jedan primitivni…” Guram kolica i gajim nadu kako nije krenuo za mnom.

Stvarno ne znam što mi bi da ‘sominjem primitivnost, kad je čovjek lijepo obučen, sav čist i ispeglan, sav ko’ iz kutijice… Vidi se pazi ženica na njega, a tamo joj ga neka budala gazi i još se kao ispričava i na kraju nešto mumlja da je konj i to primitivan. Siroti konji, što su tu tek oni skrivili?! (op.a.)

E stvarno ne bi bilo nimalo čudno da me je ganjao po dućanu – zaslužila sam!

Samo naprijed, uđite da dobijete “jezikovu juhu”, naravno, ako ste je zaslužili 🙂

Komentiraj

Please enter your comment!
Please enter your name here